Sutra je Veliki petak ili Strasni petak, veoma važan praznik jer je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta. Budući da je ovo najtužniji hrišćanski praznik, treba izbegavati slavlja i poroke, kao i piti vino i koristiti oštre predmete. Takođe Veliki petak se ne čestita.
Setimo se događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću: počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni Ga!“; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“; umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.
Praznovanje
U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici u najvećem redu i sa dubokim poštovanjem, prilaze Plaštanici i celivaju je. Na Veliki petak se strogo posti (hrana se sprema na vodi), zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama. Negde je običaj da da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
nastavak na sledećoj stranici