Narodna verovanja i običaji
Prema narodnom verovanju, prilikom provlačenja ispod plaštanice, treba se pomoliti Bogu i pomisliti lepu želju, i ta će želja biti ispunjena, piše Pink.rs.
Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist. Zbog toga se veruje da ovog dana ne valja uzimati eksere, igle i druge oštre i šiljate predmete, da se ne bi pozleđivale Isusove rane. Takođe, za veliki petak treba izbegavati svaku fizička aktivnost, slavlje i poroke.
Na ovaj dan se boje jaja, i izbegava se drugi posao. Sremci izbegavaju beli luk, a domaćica koja zorom pomete kuću i baca metlu iz dvorišta da otera sve nečistoće.
Prema „Srpskom narodnom kalendaru“ Dragomira Antonića, u južnoj Srbiji veruje se da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i prognoziraju vreme.
Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Žene na ovaj dan nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im se na rukama pojaviti plikovi.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća. Ne treba organizovati nikakvo veselje, niti slušati muziku, budući da je ovo najtužniji hrišćanski praznik.
Farbanje jaja
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.
Na dan Vaskrsa svi ukućani treba prvo da pojedu po jedno jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.