Upravo se ovde nalazi srž zabrinutosti. Francuska država mora da finansira svoje budžetske deficite i da redovno refinansira deo javnog duga kojem dospeva rok otplate. To znači da država konstantno izlazi na finansijska tržišta i emituje državne obveznice. Kada su kamatne stope niske, trošak finansiranja duga je lakše podnošljiv.
Ali kada kamate rastu, svaki novi dug može postati skuplji. Banque de France upozorava da rast troškova kamata predstavlja sve ozbiljniji teret za javne finansije i da bi eventualno povećanje premije rizika na francuski dug moglo da utiče ne samo na državu već i na banke, preduzeća i domaćinstva. Drugim rečima, problem javnog duga ne ostaje zauvek zatvoren unutar Ministarstva finansija. On se vremenom može preneti na celu ekonomiju.
Ali veoma je važno naglasiti:
veliki javni dug ne daje državi automatsko pravo na privatnu štednju građana.
Francuska država može da:
Ali ne može jednostavno da kaže:
„Francuska je previše zadužena, pa ćemo uzeti deo novca sa svih privatnih računa.“
Takva odluka naišla bi na veoma ozbiljne ustavne prepreke.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
