MOŽE LI DRŽAVA DA UZME ŠTEDNJU GRAĐANA FRANCUSKE? ŠTA ZAISTA KAŽE ZAKON U VREME RATA, KRIZE I REKORDNOG JAVNOG DUGA

LIVRET A IMA POSEBAN STATUS

Livret A je jedan od najpopularnijih oblika štednje u Francuskoj. Na kraju juna 2026. godine na Livret A računima nalazilo se približno 405 milijardi evra, dok je ukupna regulisana štednja iznosila oko 721 milijardu evra. Livret A ima poseban pravni status i uživa državnu garanciju u okviru predviđenih pravila. Zbog toga ga nije moguće jednostavno poistovetiti sa običnim tekućim računom.

Ali ni ovde ne treba stvarati lažni osećaj apsolutne nepovredivosti. Garancija se odnosi na određeni pravni mehanizam i određene okolnosti, pre svega u slučaju problema sa institucijom koja upravlja sredstvima. To ne znači da je svaki mogući oblik državne intervencije u budućnosti pravno nemoguć.

ŠTA JE „BAIL-IN“ I ZAŠTO SE SVI SEĆAJU KIPRA?

Najveći strah među štedišama u Evropi često izaziva jedna reč: Kipar.

Tokom velike finansijske krize 2012–2013. godine, kiparski bankarski sistem našao se u izuzetno teškoj situaciji. U okviru međunarodnog programa pomoći, depoziti veći od 100.000 evra u određenim bankama bili su uključeni u sanaciju. Deo tih sredstava pretvoren je u akcije banaka ili je pretrpeo gubitke. To je postalo jedan od najpoznatijih primera takozvanog bail-in mehanizma. Međutim, Kipar iz 2013. godine i Francuska 2026. godine nisu ista situacija.

Kiparski bankarski sektor bio je u specifičnom položaju, sa izuzetno velikim bankarskim sistemom u odnosu na veličinu nacionalne ekonomije i velikim problemima nakon restrukturiranja grčkog duga. Francuska ima potpuno drugačiju ekonomsku strukturu. Pored toga, evropski bankarski sistem danas funkcioniše unutar snažnije razvijenog okvira nadzora i rešavanja bankarskih kriza.

Zbog toga bi bilo pogrešno reći:

„Ono što se dogodilo na Kipru sigurno će se dogoditi i u Francuskoj.“

Ali bilo bi jednako pogrešno ignorisati pouku Kipra.

Ta pouka glasi:

u ekstremnoj bankarskoj krizi, vlasnici kapitala, investitori i određeni poverioci mogu biti pozvani da snose deo gubitaka.

To ipak nije isto što i opšta konfiskacija štednje. Zaštićeni depoziti do 100.000 evra imaju poseban nivo zaštite.

nastavak na sledećoj strani