Dok ratovi, geopolitičke krize i rekordni javni dug podižu nervozu, sve više Francuza postavlja isto pitanje: da li država jednog dana može da posegne za njihovim novcem? Analiza pokazuje da je granica između teorije zavere i stvarnih zakonskih mogućnosti mnogo složenija nego što se često predstavlja.
Ratovi na Bliskom istoku, sukob velikih sila, rastuća geopolitička neizvesnost, nestabilnost finansijskih tržišta, ogromni javni dug Francuske i sve veći troškovi zaduživanja ponovo su otvorili pitanje koje se poslednjih meseci sve češće postavlja i u Francuskoj: može li država da uzme, blokira ili ograniči pristup štednji svojih građana?
Pitanje se odnosi na milijarde evra koje Francuzi drže na bankovnim računima, Livret A štednim računima, životnim osiguranjima, štednim planovima i drugim finansijskim proizvodima.
Na internetu se sve češće mogu pronaći dramatična pitanja: „Da li će država konfiskovati štednju?“, „Šta će biti sa životnim osiguranjem ako izbije rat?“, „Može li Francuska da uzme novac sa računa zbog javnog duga?“
Kratak odgovor glasi: ne, francuska država danas nema pravo da jednostavno odluči da oduzme novac sa bankovnih računa ili konfiskuje životnu ušteđevinu svih građana.
Ali ozbiljan odgovor zahteva mnogo više nijansi. Jer između potpune konfiskacije, povećanja poreza, blokiranja pojedinačnih računa, privremenog ograničavanja podizanja novca i evropskih mehanizama za rešavanje bankarske krize postoje ogromne pravne i ekonomske razlike. I upravo u tim razlikama krije se prava slika. Francuska se danas suočava sa veoma ozbiljnim stanjem javnih finansija. Javni dug zemlje dostigao je krajem 2025. godine 3.460,5 milijardi evra, odnosno 115,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Istovremeno, prema projekcijama Banque de France, bez dodatnih mera smanjenja javne potrošnje, deficit bi mogao da ostane na veoma visokom nivou, dok bi odnos javnog duga prema BDP-u mogao dodatno da raste u narednim godinama. To je jedan od ključnih razloga zbog kojih se pitanje privatne štednje sve češće postavlja. Jer Francuska je, istovremeno, zemlja sa ogromnim javnim dugom i zemlja čiji građani poseduju jednu od najvećih masa privatne finansijske štednje u Evropi.
nastavak i šta kaže zakon na sledećoj strani
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
