Ovde dolazimo do najosetljivijeg dela cele priče. U Francuskoj životno osiguranje, odnosno assurance vie, predstavlja jedan od najvažnijih oblika dugoročne štednje. Reč je o ogromnom tržištu.
Krajem 2025. godine, francuska domaćinstva držala su približno 1.571 milijardu evra u životnom osiguranju i penzionoj štednji u evrima, uz još oko 607 milijardi evra u jedinicama investicionih fondova i drugim tržišno vezanim oblicima ulaganja. Zbog ovih iznosa, svaka ozbiljna finansijska kriza koja bi izazvala masovno povlačenje novca mogla bi imati sistemske posledice. Zato je Francuska još 2016. godine, kroz zakon Sapin 2, predvidela posebne mehanizme.
Visoki savet za finansijsku stabilnost, Haut Conseil de stabilité financière – HCSF, može u slučaju ozbiljne i karakterisane pretnje stabilnosti finansijskog sistema privremeno ograničiti određene operacije koje se odnose na ugovore životnog osiguranja.
U određenim vanrednim okolnostima mogu biti ograničeni:
Važno je naglasiti da je trajanje takvih mera ograničeno. Za određena ograničenja isplata maksimalno trajanje može iznositi tri meseca, uz mogućnost jednog produženja, što znači najviše šest uzastopnih meseci. Ovo je veoma važan podatak. Jer pokazuje da tvrdnja „država nikada ni pod kakvim okolnostima ne može da ograniči pristup štednji“ nije potpuno tačna.
Ali jednako je netačna tvrdnja:
„Sapin 2 znači da država može da konfiskuje životno osiguranje Francuza.“
Ne može. Privremeno ograničavanje mogućnosti povlačenja novca nije isto što i gubitak vlasništva nad novcem. Cilj ovog mehanizma je sprečavanje finansijske panike. Ako bi milioni ljudi istovremeno pokušali da povuku sredstva, finansijske institucije mogle bi biti prinuđene da masovno prodaju imovinu, što bi dodatno oborilo njenu cenu i moglo izazvati domino-efekat.
Dakle, logika zakona je:
sprečiti da panika sama proizvede finansijsku katastrofu.
nastavak na sledećoj strani
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
