MOŽE LI DRŽAVA DA UZME ŠTEDNJU GRAĐANA FRANCUSKE? ŠTA ZAISTA KAŽE ZAKON U VREME RATA, KRIZE I REKORDNOG JAVNOG DUGA

MOŽE LI RAT DA DOVEDE DO BLOKADE ŠTEDNJE?

Sama činjenica da je neka država u ratu ne znači automatski da država može da konfiskuje štednju svojih građana.

Ali veliki rat bi mogao izazvati ogromne ekonomske posledice:

• rast inflacije;
• rast državnih izdataka;
• povećanje javnog duga;
• rast kamata;
• poremećaje na tržištima;
• pad vrednosti pojedinih investicija;
• rast cene energije i sirovina;
• masovno prebacivanje kapitala u takozvanu sigurnu imovinu.

U ekstremnim okolnostima moguće su i određene kontrole finansijskih tokova ili posebne mere za stabilizaciju sistema. Ali treba biti veoma oprezan sa tvrdnjom da bi rat automatski značio:

„država uzima novac sa računa“.

Za to ne postoji automatski mehanizam.

ZAŠTO BI KONFISKACIJA BILA IZUZETNO RIZIČNA ČAK I ZA SAMU DRŽAVU?

Ovde dolazimo do jedne od najvažnijih ekonomskih činjenica.

Finansijski sistem počiva na poverenju.

Ako građani počnu da veruju da država može proizvoljno uzeti njihovu štednju, posledice bi mogle biti katastrofalne.

Moglo bi doći do:

• masovnog podizanja novca;
• prebacivanja kapitala u inostranstvo;
• kupovine zlata i drugih sigurnijih oblika imovine;
• slabljenja bankarskog sistema;
• smanjenja potrošnje;
• manjeg kreditiranja ekonomije;
• većih troškova finansiranja države;
• dodatnog pada poverenja investitora.

Drugim rečima, masovna konfiskacija štednje mogla bi da izazove upravo onu krizu koju bi država pokušavala da reši. Zbog toga je takav scenario ne samo pravno veoma komplikovan već i ekonomski izuzetno opasan.

nastavak na sledećoj strani