„Ako jedna Malta ima pravo da barem formalno bude pitana i uvažena po pitanju osetljivih tema, ne vidim razlog zašto to pravilo ne bi važilo i za Crnu Goru, Srbiju i druge zemlje kandidate“, kaže Popović.
Još je nejasno, dodaje, i kako će proces proširenja biti kompletiran. „Da li će se ići za sve kandidate na određeni status ekonomskog pridruživanja, a ne pristupanja u političkom smislu, ili će ipak neke države, kao Crna Gora ili Albanija, i politički pristupiti i postati punopravne članice zašta postoje realne mogućnosti, ali to onda otvara neka druga pitanja vezano za saradnju sa čitavim regionom“.
Severna Makedonija je jedna od država Balkana koja je najduže u EU čekaonici. Na 19. sastanku Stabilizacionog i asocijacionog komiteta EU–Severna Makedonija koji je održan 13. februara u Briselu, saopšteno je da ova zemlja ostaje kandidat za članstvo, ali da je napredak uslovljen sprovođenjem ustavnih promena i punim poštovanjem bilateralnih sporazuma.
Politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski kaže da se veći deo zemalja Balkana nalazi na raskršću kada je reč o priključenju EU. Objašnjava da je jedan od razloga i taj što je dosadašnja praksa EU pokazala da se novi planovi i strategije donose veoma sporo, pa otuda i sumnja da će obećanja o pristupu Balkana Uniji do 2030. biti i primenjiva.
„Ono što vidimo u izveštaju je pokušaj EU da se nađe između geopolitičkog pritiska za priključenje Ukrajine i Moldavije i nemogućnosti da se razreše neki reformski procesi Zapadnog Balkana“, smatra Arsovski.
nastavak na seldećoj stranici
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
